Mubarek zelmlja Šam

Kaže Uzvišeni Allah dž.š. u Kur'anu Časnome: Slavljen neka je Onaj koji je u jednom času noći preveo Svoga roba iz Hrama časnog u Hram daleki, čiju smo okolinu blagoslovili... Čitajući komentare mufesira na ovaj Kur'anski ajet, saznajemo da je Uzvišeni Allah, pozvavši Svojega miljenika na Mi'radž, učinio da mjesto Mi'radža bude Mesdžidul- Kuds, prvobitna kibla muslimana, koji se u ajetu definiše kao Hram daleki.

Kao što zaključujemo na osnovu ajeta, Allah, dž.š., kaže da je okolina Hrama mubarek, blagoslovljena od strane Njega Uzvišenog. Mesdžidul-Aksa ili Kuds se nalazi u današnjoj Palestini, koja spada u Šam. Međutim, pitanje od velikog značaja jeste šta se podrazumijeva pod riječju "okolina", da li se misli da je blagoslovjeno samo par metara oko Kudsa ili više? Resulullah, s.a.v.s., kaže: "Gospodaru, blagoslovi nam Šam." Dakle, hadis Resulullaha, s.a.v.s., potvrđuje i pojašnjava koja je to okolina blagoslovljena. U drugom hadisu stoji: "Kada nastupi vrijeme fitne, smutnje, prihrlite Šamu." Nema razilaženja među islamkom ulemom da je upravo Šam ta blagoslovljena zemlja spomenuta u Kur'anu.

Ostaje još nedorečeno pitanje: Šta je to Šam? Šam u vrijeme Resulullaha, s.a.v.s., je sačinjavao četiri današnje zemlje: Siriju, Palestinu, Jordan i Liban. Prijestonica Šama bila je Sirija, tačnije Damask, što je mnoge navelo da kažu da je Damask Šam. U Šamu je svoj život, po izlasku iz Dženneta, započeo Adem, a.s., i hazreti Hava, u njemu je bio i veliki broj Allahovih izaslanika, od kojih su dva spomenuta u Kur'anu; Zekerija i Jahja, a.s., mezari su im u Šamu. U Šamu je mezarje i velikog broja ashaba, poput: Bilala, Muavije, Abdullaha ibn Ummi Mektuma, Halid ibn Velida, Ebu Derda'a i mnogih drugih. U njemu je, također, i Salahudin Ejjubi, neprikosnoveni vojskovođa.

U Šamu će se spustiti Isa, iz Šama će poći i pobjenička vojska. Ako pogledamo kroz povijest, vidjet ćemo da je Šam zemlja prepuna velikih učenjaka, poput šejhul-ekbera Ibn Arabija, Imam Nevevija, Ahmed Er-Rifaija, Ibn Kesira, Ibn Tejmije, Ibn Kajima El-Dževzije, Ibn Ataillaha Es-Sekenderije, Ibn Kudame el-Makdisije, muhadisul-ekbera Bedrudin El-Hasenija, Ibn Asakira, Zejnul-Abidina, Saliha Ferfure, Abdul Kadira Arnauta i mnogih drugih. Svi spomenuti su uglavnom boravili u Damasku i svoje znanje širili u njemu. Dok od učenjaka današnjice s ponosom možemo izdvojiti Muhammeda Seid Ramadana El Butija, Abdu Rezaka El Halebija, Neima Araksisija, Vehbi Zuhajlija, Sulejmana Gavudžija, Ebu Huda El Yakubija, Usamu er-Rifaija, njegovog brata Sariju, Ibrahima Es-Selkinija, Nurudina Itra, Abdul Hadija Harsu... Blagolsov ove zemlje je veliki.

nastaviće se...